Kontakt | E-biblioteka | Galerija

Javne politike

Trag fondacija :: Javne politike :: Poreske olakšice

Poreske olakšice

Trag zajedno sa fondacijama u šest zemalja u regionu, okupljenih u SIGN mrežu, radi na aktivnostima koje će  doprineti izgradnji povoljnijeg okruženja za razvoj filantropije i davanja za opšte dobro.
U okviru projekta “SIGN za održivost”, podržanog od strane Evropske unije, na osnovu pravne analize i komparativnih iskustava iz regiona i zemalja EU kreiraju se predlozi za poboljšanje fiskalnih politika. Trag fondacija će, u saradnji sa SIGN mrežom koja okuplja fondacije iz 6 zemalja zapadnog Balkana, u narednom periodu raditi na unapređenju i izmeni politika u ovoj oblasti u okviru regionalnog projekta (SIGN za održivost) podržanog od Evropske komisije.


Vodič za korporativnu filantropiju “Dobro se dobrim vraća”. Trag fondaciji je u saradnji sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) izradila vodič za korporativnu filantropiju “Dobro se dobrim vraća”. Vodič ima za cilj da olakša davanje pravnih lica u opšte korisne svrhe u Srbiji. Vodič ukazuje na zakonska rešenja i sugeriše način rešavanja otvorenih pitanja u ovaj oblasti.
Izradu ovog vodiča omogućili su fondovi Evropske unije, Švajcarske agencije za saradnju i razvoj i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD-a).
Autor vodiča je dr Dragan Golubović.

 

VODIČ ZA KORPORATIVNU FILANTROPIJU "DOBRO SE DOBRIM VRAČA": KAKO DAROVATI U OPŠTEKORISNE SVRHE?

  (pripremio dr Dragan Golubović)



Najčešća pitanja i dileme u vezi sa poreskim olakšicama za pravna lica u Republici Srbiji

Koja lica uživaju poreske povlastice za davanja u opštekorisne svrhe?
U našem pravu poreske povlastice predviđene su samo za poklone (davanja, donacije) pravnih lica  koja su osnovana radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti (privredno društvo, preduzeće, zadruga, odnosno drugo pravno lice osnovano radi sticanja dobiti). Zakonom nisu propisane nikakve olakšice za davanja fizičkih lica-poreskih obveznika i preduzetnika u opštekorisne svrhe.
Koje poreske olakšice uživaju pravna lica-poreski obveznici kada daju u opštekorisne svrhe?
Saglasno odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (Zakon o porezu na dobit) davanja ("izdaci") za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, kao i davanja učinjena ustanovama socijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda.

Osim toga,  "ulaganja" u oblasti kulture, uključujući i kinematografsku delatnost, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda. Bliže propise o tome šta se smatra ulaganjem u oblasti kulture donosi ministar nadležan za poslove kulture, po pribavljenom mišljenju ministra finansija.

Jedna od dobrih strana ovog zakonskog rešenja jeste što se izdaci u gore navedene namene procentualno obračunavaju na osnovu ukupnog prihoda, a ne na osnovu dobit poreskog obveznika. Ovo rešenje pogoduje razvoju korporativne filantropije, naročito kada su davaoci u opštekorisne svrhe banke i druga privredna društva sa značajnim godišnjim prihodom. 
Da li se davanja u druge opštekorisne namene, koja nisu izričito propisana zakonom, priznaju kao poreski rashod poklonodavca?
Davanja u druge svrhe koje nisu izričito propisana Zakonom o porezu na dobit (na primer, zaštita i promocija ljudskih i manjinskih prava, održivi razvoj, zaštita životinja, borba protiv korupcije, jačanje demokratije i pravne države) ne priznaju se kao poreski rashod, čak i onda kada se radi o namenama koje su Zakonom o udruženjima ili Zakonom o zadužbinama i fondacijama izričito predviđene kao opštekorisne namene (na primer, borba protiv korupcije).

Da bi se ublažile posledice ovog zakonskog ograničenja, kada je reč o davanjima ogranizacijama civilnog društva (udruženja, zadužbine i fondacije), potrebno je ugovorom o poklonu (donaciji) široko formulisati namenu poklona (donacije), vodeći raćuna da namena poklona korespondira sa nekom od namena koje su Zakonom o porezu na dobit izričito prepoznate kao opštekorisne namene. Osim toga, treba voditi računa i da namena poklona korespondira sa statutarnim ciljevima organizacije. U pojedinim slučajevima, to će zahtevati izmene statuta,  odnosno proširivanje statutarnih ciljeva organizacije.

U praksi, zavisno od namene poklona, široko forumlisanje ciljeva zbog kojih se poklon daje, kako bi se isti korespondirali sa zakonom, nekada će biti teže, a nekada lakše. Na primer, ako je suštinska namena poklona zaštita i promocija prava Roma  (namena koja izričito nije obuhvaćena Zakonom o porezu na dobit kao namena u opštekorisne svrhe), onda ugovorom o poklonu treba predvideti da se poklon daje u humanitarne svrhe, radi unapređenja ekonomskog, društvenog, kulturnog ili obrazovnog položaj Roma.

Isto tako, ako je suštinska namena donacije ravnomerni regionalni ili ruralni razvoj, onda bi cilj ugovora o poklonu trebalo formulisati tako da se radi o humanitarnoj pomoći u cilju unapređenja ekonomskog ili socijalnog položaja stanovnika na određenom području, određene socijalne grupe (stariji, nezaposleni, itd). Ako je suštinska namena donacije zaštita prava životinja, takođe se ugovorom može predvideti da se donacija daje u humanitarne svrhe.  

Međutim, ako je namena donacije, na primer, borba protiv korupcije, umesto humanitarne svrhe, ugovorom o poklonu treba predvideti da se poklon koristi u obrazovne svrhe; na primer, obrazovanje građanstva o značaju transparetnog trošenja javnih sredstava.

Dakako, potrebno je istaći da ovi primeri predstavljaju pokušaj kreativnog tumačenja restriktivnog koncepta namena/delatnosti  u opštekorisne svrhe u Zakonu o porezu na dobit,  koji ne garantuje drugačije postupanje poreske uprave u konkretnom slučaju. 
Da li su zakonom propisani i drugi uslovi da bi se davanja u opštekorisne svrhe priznala kao poreski rashod poklonodavca?
Zakonom o porezu na dobit propisano je da se davanja pravnih lica-poreskih obveznika u gore navedene svrhe priznaju  kao poreski rashod samo ako su izvršena pravnim licima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje opštekorisne delatnosti.
Šta gore navedena odredba zapravo znači?
To pre svega znači da se davanja pravnih lica-poreskih obveznika priznaju kao poreski rashod samo ako su izvršena javnim ustanovama ili organizacijama civilnog društva (udruženjama, zadužbinama i fondacijama) koje su osnovane i upisane u registar u cilju obavljanja neke od zakonom definisanih opštekorisnih delatnosti. Sledstveno tome, ako pravno lice-poreski obveznik samostalno organizuje  aktivnosti u nekoj od tih delatnosti (pod uslovom da za to nema drugih zakonskih ograničenja), na primer, organizovanje humanitarne akcije, troškovi koje je poreski obveznik imao za organizovanje humanitarne akcije zakonom nisu priznati kao poreski rashod. Stoga je u interesu samog pravnog lica-poreskog obveznika da takvu akciju organizuje preko organizacije civilnog društva  ili javne ustanove.
Pored toga, zakon propisuje da poklonoprimac (javna ustanova ili organizacija civilnog društva) mora poklon da isključivo koristi za opštekorisne namene, onako kako su zakonom definisane. Pod ovim se prevashodno podrazumeva da je zabranjena raspodele poklona između osnivača i članova, članova uprave poklonoprimca  i sa njima povezanih lica. To, međutim, ne znači da organizacija civilnog društva (OCD) ne može da angažuje spoljne saradnike, po osnovu ugovora o delu, volontere i druga pravna lica, da učestvuju u realizaciji projekta, jer  zakon ne sadrži nikakva specifična ograničenja u tom pogledu.
 
Međutim, u praksi, pojedine poreske uprave ove zakonsku odradbu tumače tako da se poklon mora u potpunosti iskoristiti za pokriće direktnih troškova u vezi sa određenim projektom (u opštekorisne namene)ali ne i za pokriće administrativnih troškova nastaih u vezi sa realizacijom projekta (plate, honorari, režijski troškovi). Saglasno tome, oporezuje se svaki deo donacije koji se koristi za pokriće administrativnih troškova. Da bi se suzila diskreciona ovlašćenja poreske uprave po ovom pitanju, korisno bi bilo, naročito kada se radi o većoj donaciji, da se ugovorom o poklonu izričito predvidi deo donacije koji će se koristiti za pokriće administrativnh troškova projekta, kao i da se specificiraju ovi troškovi (vidi prilog I).
 
Konačno, da bi davanje OCD koja deluje u opštekorisne svrhe bilo priznato kao poreski rashod nužno je da je OCD upisana u Registar udruženja, odnosno Registar zadužbina i fondacija, i time stekla status pravnog lica. Zakonom nije propisan nikakav vremenski period u kojem OCD mora da deluje nakon upisa u registar da bi poklon takvoj organizaciji bio priznat kao poreski rashod. To znači da se poklon OCD priznaje kao poreski rashod čim je stekla svojstvo pravnog lica.
Da li se davanje nevladinoj organizaciji koja deluje u oblasti socijalne zaštite priznaje kao poreski rashod poklonodavca?
Poklon OCD koja deluje u oblasti socijalne zaštite saglasno odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti, ne priznaje se kao poreski rashod. Naime, Zakon o porezu na dobit priznaje kao poreski rashod samo davanja za ove namene koje su izvršene ustanovama socijalne zaštite. Ova odredba predstavlja izuzetak od načela jednakosti OCD i javnih ustanova kao primalaca poklona u  u opštekorisne svrhe.
 
Da bi se ublažile posledice neopravdane zakonske diskriminacije OCD koje deluju u oblasti socijalne zaštite, potrebno je ugovorom o poklonu široko formulisati ciljeve za koje se daje poklon, ako je cilj poklona davanja u nekoj od oblasti socijane zaštite. Zbog "bliskosti" sistema socijalne zaštite i humanitarne pomoći, bilo bi korisno u ugovoru navesti humanitarne razloge za takav poklon.
Da li ugovor o poklonu mora bit u pisanoj formi?
U našem pravu nije propisana pisana forma kao uslov punovažnosti ugovora o poklonuosim ako je predmet poklona nepokretnost. Međutim, razlozi pravne sigurnosti, nalažu da se ugovor zaključi u pisanoj formi, naročito kada je reč o poklonu veće vrednosti, posebno imajući u vidu pravne praznine i različita tumačenje Zakona o porezu na dobit od strane poreske uprave. 
Da li se poklon priznaje kao poreski rashod poklonodavca samo kada se daje u novci, ili i u stvarima, pravima i uslugama?
Zakon o porezu na dobit ne uređuje izričito ovo pitanje. Prema odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći, donacije (poklon) i humanitarna pomoć mogu biti u robi (to jest, pokretnim stvarima), osim duvana i duvanskih prerađevina, alkoholnih pića i putničkih automobila, uslugama, novcu, hartijama od vrednosti, imovinskim i drugim pravima (čl. 2. Zakona).  
 
Međutim, u praksi pojedine poreske uprave priznaju kao rashod samo poklone date u novcu.  Da bi se suzio prostor diskrecionih ovlašćenja poreske uprave po ovom pitanju, bilo bi korisno da se strane u ugovoru o poklonu čiji je predmet pokretna stvar, prava ili usluge izričito pozovu na odredbe Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći.  Doduše, odredbe ovog zakona prevashodno se odnose na režim uvoza donacije i humanitarne pomoći, ali su njegove odredbe relevantne u pogledu određivanja dopuštenog predmeta donacije, u odsustvu specifičnih odredbi u Zakonu o porezu na dobit o ovom pitanju. 
Da li se davanje udruženju koje nema svojstvo pravnog lica priznaje kao poreski rashod poklonodavca?
Poklon udruženju koje nema svojstvo pravnog lica ne priznaje se kao poreski rashod, čak i kada je udruženje osnovano radi obavljanja onih namena koje se Zakonom o porezu na dobit izričito priznate kao opštekorisne namene (humanitarna delatnost, zaštita čovekove okoline, kultura, obrazovanje, sport). Međutim, u takvim slučajevima nema pravnih prepreka da darodavac zaključi ugovor o poklonu sa OCD (udruženjem, zadužbinom, fondacijom) koje ima svojstvo pravnog lica i koja deluje u nekoj od zakonom propisanih oblasti od javnog interesa u kojoj se realizuje konkretni projekat neformalnog udruženja (vidi prilog II).
Da li se tzv. institucionalni grant priznaje kao poreski  rashod poklonodavca?
Zakonom o porezu na dobit nije izričito uređeno pitanje tzv. institucionalnog granta (podrška institucionalnom razvoju poklonoprimca).  Da bi se suzio prostor za diskreciona tumačenja poreske uprave o ovom pitanju, nužno je da se u ugovorom o poklonu u takvim slučajevima konkretno specificiraju aktivnosti koje će se finansirati putem institucionalog granta, u okviru opštekorisnih namena propisanih zakonom. U meri u kojoj je to moguće, potrebno je te aktivnosti vezati za jedan ili više konkretnih projekata (naročito ako su oni višegodišnji). Na primer, ako organizacija sprovodi projekat zaštite životne okoline, onda se ugovorom može predvideti da će se poklon (institucionalni grant) koristiti za dodatno obrazovanje osoblja organizacije i saradnika na projektu, nabavku literature, renoviranja prostorija, nabavku kompjuterske i druge opreme, a sve u cilju kvalitetnijeg sprovođenja konkretnog projekta zaštite čovekove okoline, ali i drugih projekata koje organizacije realizuje, ili će realizovati, u okvoru svoje statutarne delatnosti.
Da li i organizacija civilnog društva-poklonodavac uživa poreske povlastice za davanja u opštekorisne svrhe?
Organizacija civilnog društva je obveznica poreza na dobit samo u pogledu prihoda koji je ostvarila neposrednim obavljanjem privredne delatnostii to za višak prihoda nad rashodima ostvarenog u kalendarskoj godini koji prelazi iznos od 400,000 RSD.  Prema tome, ukoliko OCD neposredno obavlja privrednu delatnost i višak prihoda ostvarenog od obavljanja ove delatnosti koji prelazi 400,000 RSD daje u opštekorisne svrhe, saglasno Zakonu o porezu na dobit, ona uživa iste poreske povlastice koje su inače propisane za  davanja pravnih lica-obveznika poreza na dobit.  
 
Ukoliko je OCD neposrednim obavljanjem privredne delatnosti ostvarila u kalendarskoj godini višak prihoda nad rashodima manji od 400,000 RSD,  davanja iz tog prihoda u opštekorisne svrhe ne priznaje se kao poreski rashod. 
Da li organizacija civilnog društva-poklonoprimac plaća porez na primljeni poklon?
Prethodna pitanja odnosila su se na poreske olakšice koje su propisane za pravno lice-poreskog obveznika kada daje u opštekorisne svrhe. Međutim, osim poklonodavca, poreske olakšice uživa i poklonoprimac
 
Zakon o porezima na imovinu predviđa da su pokloni  od pojedinačnog donatora koji ne prelaze iznos od 100,000 RSD u kalendarskoj godini generalno izuzeti od poreza na imovinu. Osim toga, OCD koje deluje u opštekorisne svrhe saglasno propisima kojima se uređuje njihovo osnivanje i delovanje (Zakon o udruženjima, Zakon o zadužbinama i fondacijama) oslobođeni su od poreza na poklon i nasleđe na primljene poklone koje prelaze iznos od 100,000 RSD u kalendarskoj godini, ukoiko iste koriste za ostvarivanje svojih opštekorisnih ciljeva.
 
Prema mišljenju Ministarstva finansija, da bi OCD koja je primila poklon u iznosu većem od 100,000 dinara od strane jednog darodavca u kalendarskoj godini (jednokratno ili u više navrata), ostvarila pravo na ovo poresko izuzeće, dužna je da podnese poresku prijavu za oslobođenje za svaki poklon koji prelazi propisani iznos. Ovo stoga što se: " porez na poklon utvrđuje rešenjem poreskog organa, što znači da se i pravo na poresko oslobođenje (kada su za to ispunjeni zakonski uslovi)  utvđuje rešenjem poreskog organa".*

*Odgovor Ministarstva finansija br. 430-43-00058/2011-04, od 9. 02. 2011. godine na dopis udruženja: "Centar za palijativno zbrinjavanje i palijativnu medicinu BEL.hospice". Vidi takođe mišljenje Ministarstva: "Činjenično stanje koje utiče na postojanje i visinu poreske obaveze, odnosno na postojanje osnova za poresko oslobođenje, u svakom konkretnom slučaju, ceni nadležni poreski organ". (Ministartvo finansija i ekonomije, br. 430-03-00038/2004-04 od 10.02.2004. godine).
 
Da li je zakonom propisan period u kojem se mora iskoristiti primljeni poklon?
Zakonom o porezima na imovinu nije propisan nikakav specifičan vremenski period u kojem OCD mora iskoristiti primljeni poklon, da bi se isi tretirao kao imovina koja je izuzeta od poreza na poklon. Iz razloga pravne sigurnosti, ako poklon individualnog poklonodavca prelazi iznos od 100,000 RSD u jednoj kalendarskoj godini, poželjno je da se pitanje roka korišćenja poklona uredi ugovorom, naročito ako postoji verovatnoća da se poklon neće iskoristiti u kalendarskoj godini u kojoj je primljen (vidi prilog I). Imajući u vidu da ovo pitanje nije uređeno ni Zakonom o porezu na dobit, i poklonodavcu bi bilo od koristi da se ovo pitanje bliže uredi ugovorom.
Da li organizacija civilnog društva plaća porez na poklon na tzv. institucionalni grant?
Kao što smo prethodno napomenuli ovo pitanje nije regulisano Zakonom o porezu na dobit, ali ga bliže ne uređuje ni Zakon o porezima na imovinu. Stoga bi i za OCD-primaoca institucionalnog granta bilo od koristi da se ovo pitanje bliže uredi ugovorom o poklonu, kako bi se primljeni grant što bliže vezao za zakonom priznate opštekorisne svrhe za koje su propisane poreske olakšice.
Ugovor o poklonu (donaciji) - primer
PRILOG I

                                  Ugovor o poklonu (donaciji)

zaključen između  privrednog društva: "Vojvođanski bećari", sa sedištem u Novom Sadu,  ulica Vase Stajića 20 (Poklonodavac) i fondacije: "Blues forever", sa sedištem u Beloj Crkvi, ulica Maršala Tita, bb (Poklonoprimac).
 
                                                     Član 1
Ako je predmet poklona novac:

Poklonodavac se obavezuje da će Poklonoprimcu bespovratno uplatiti u humantirane svrhe iznos od 500,000 RSD na njegov žiro račun kod Privredne banke, br. 00000005550, jednokratno, u roku od 10 dana (alternativa:  prema vremenskoj dinamici utvrđenoj ugovorom).
 
Ako je predmet poklona pokretna stvar:
 
Poklonodavac se obavezuje da će Poklonoprimcu u humanitarne svrhe bespovratno i bez tereta ustupiti pravo svojine i korišćenja na 10 računara i 5 štampača, saglasno specifikaciji koja čini prilog ovog ugovora, u roku od 15 dana od dana zaključenja ovog ugovora.

Ako je predmet poklona usluga:
 
Poklodavac se obavezuje da če Poklonoprimcu u humanitarne svrhe bez nadoknade izvršiti usluge marketinga na projektu: "Obrazovanje za sve", saglasno specifikaciji i vremenskoj dinamici koja čini prilog ovog ugovora.  
 
                                                     Član 2.

Pokolonoprimac se obavezuje da će poklon iz člana 1. ovog ugovora koristiti radi realizacije projekta: "Pomozimo starima", saglasno vremenskoj dinamici aktivnosti predviđenih na projektu.
 
Alternativa:  Poklonoprimac se obavezuje da će poklon iz člana 1. ovog ugovora koristiti za realizaciju projekta: "Pomozimo starima", kao i drugih projekata i aktivnosti saglasno svojim staturnim ciljevima.
 
                                                     Član 3.
 
Poklonodavac je saglasan da Poklonoprimac koristi do 30% od vrednosti donacije za pokriće administrativnih troškova nastalih na projektu iz člana 2. ovog ugovora, saglasno specifikaciji koja čini prilog ovog ugovora.  
 
                                                     Član 4.
 
Poklondavac se obavezuje da će Poklonodavcu po završenom projektu dostaviti izveštaj o korišćenju poklona i sumarni opis aktivnosti na projektu koje su finansirane iz poklona.
 
                                                     Član 5.
 
U slučaju povredi odredbi iz člana  2., 3. i 4. ovog ugovora, Poslodavac ima pravo da traži raskid ugovora, povraćaj poklona i naknadu pretrpljene štete, osim ako je do povrede ugovora došlo iz razloga više sile. 
 
                                                     Član 6.
 
Sve sporove nastale sa tumačenjem i primenom ovog ugovora strane će pokušati da reše sporazumno. Ukoliko to nije moguće, za rešavanje sporova nadležan je sud u Novom Sadu.
 
                                                     Član 7.
 
Ugovor je sačinjen u dva istovretna primerka, jedan za Poklonodavca i jedan za Poklonoprimca.
 
 
U Novom Sadu, 21.08. 2013
 
Za Poklonodavca                                            Za Poklonoprimca
Ugovor o poklonu (donaciji) neformalnom udruženju - primer
PRILOG II
 
             Ugovor o poklonu (donaciji) neformalnom udruženju
 
zaključen između  privrednog društva: "Nišava", sa sedištem u Nišu,  ulica Vase Stajića 20 (Poklonodavac) i fondacije: "Blues forever", sa sedištem u Nišu, ulica Maršala Tita, bb (Poklonoprimac).
 
                                                     Član 1
 
Poklonodavac se obavezuje da će Poklonoprimcu bespovratno uplatiti u obrazovne svrhe iznos od 500,000 RSD na njegov žiro račun kod Privredne banke, br. 00000005550, jednokratno, u roku od 5 dana (alternativa: prema vremenskoj dinamici usaglašenoj ovim ugovorom).

                                                     Član 2.
 
Poklonoprimac se obavezuje da će poklon iz člana 1. ovog ugovora isključivo koristiti radi realizacije projekta: "Obrazovanje za sve", koje sprovodi neformalno udruženje: "Maslačak", sa sedištem u Nišu, Maršala Tita bb., saglasno specifikaciji i vremenskoj dinamici projekta utvrđenog u Memorandumu o razumevanju (Memorandum) zaključenom između poklonoprimca i Petra Petrovića iz Niša,  Trg mladenaca, bb., kao predstavnika udruženja "Maslačak", koji je sastavni deo ovog ugovora.
 
                                                     Član 3.
 
Poklonodavac je saglasan da Poklonoprimac koiristi do 30% od vrednosti donacije za pokriće administrativnih troškova nastalih na projektu iz člana 2. ovog ugovora, saglasno specifikaciji i vremenskoj dinamici utvrđenoj u Memorandumu.
                                                     
                                                     Član 4.
 
Poklonoprimac se obavezuje da će Poklonodavcu po završenom projektu dostaviti izveštaj o finansiranju projektnih aktivnosti i izveštaj o realizaciji projekta, u roku i na način utvrđenom u Memorandumu.  
 
                                                     Član 5.
 
U slučaju povredi odredbi iz člana  2., 3. i 4. ovog ugovora, Poslodavac ima pravo da traži raskid ugovora, povraćaj poklona i naknadu pretrpljene štete, osim ako je do povrede ugovora došlo iz razloga više sile. 
 
                                                     Član 6.
 
Sve sporove nastale sa tumačenjem i primenom ovog ugovora strane će pokušati da reše sporazumno. Ukoliko to nije moguće, za rešavanje sporova nadležan je sud u Nišu.
 
                                                     Član 7.
 
Ugovor je sačinjen u triu istovretna primerka, jedan za Poklonodavca,  jedan za Poklonoprimca i jedan za neformalno udruženje: "Maslačak".
 
U Nišu, 21.08. 2013
 
Za Poklonodavca                                        Za Poklonoprimca
                 

































 






 

 

 

O nama | Donacije | Razvoj filantropije | Javne politike | Usluge | Doniraj | Uspešne priče | Kontakt | Arhiva

Početna stranica | Uslovi korišćenja | Administrator